Tri sam zemlje prelazio,
i tri gore pregazio,
i tri mora preplovio ‒
dok ga nisam ulovio.
Plavog
zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu!
Ovaj zec
zna
da svira,
ovaj zec
zna da plete,
ovaj zec
ručak kuva,
ovaj zec
kuću mete,
ovaj zec
plesti
ume,
ovaj zec
žeti ume,
ovaj zec
šiti,
piti
i francuski govoriti
‒
sve razume!
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!
Ja ga htedoh vama dati
da vas mije,
da
vam šije,
da vam
kroji,
da vam
broji,
da vam
plete,
da vam mete,
da vam
kuva,
da vas
čuva,
da vam
peva,
slike šara
i francuski razgovara,
Plavi
zec,
čudni
zec,
jedini
na svetu!
Stavih zeca u torbak
pa požurih svojoj kući,
Al’ kad bismo ispred kuće
stade žečić da šapuće:
‒ Pusti me lovče,
hrabri lovče,
da očešljam kosu,
da umijem lice,
da isečem nokte,
da ispravim stas,
da udesim glas.
Neka vide deca
plavog
zeca,
čudnog
zeca
jedinog
na svetu!
Pustih zeca iz torbaka,
al’ se zec ne očešlja,
al’ se zec ne umi,
nit iseče nokte,
nit ispravi stas,
nit dotera glas.
Već pobeže, oj nesrećo,
na kraj sveta, oj nevoljo!
Plavi
zec,
čudni
zec,
jedini
na svetu!