"Lepo je sve što je malo" ‒ Dušan Duško Radović

Čim se nešto malo, malo rodi,

na kamenu, grani ili vodi,

prvi dan mu uz ljuljašku tepa:

Budi lepo kao što je lepa...

   ...Svaka buba od hiljadu buba,

   svaka ptica od hiljadu ptica,

   svaka riba od hiljadu riba!...

Čim se nešto uspravi nad travom

‒ lupi glavom po prostranstvu plavom.

Dan ga bodri: rasti i ne strepi,

bićeš lepo ka što su lepi...

   ...Svaka zvezda od hiljadu zvezda,

   svaka klica od hiljadu klica,

   svaka pesma od bezbroj pesama!...

Čim se nešto oglasi u svetu,

u poketu, glasu ili cvetu

‒ sluti, čuje kroz damare slepe:

već sam lepo kao što su lepe...

   Svaka buba od hiljadu buba,

   svaka klica od hiljadu klica,

   svaka ptica od hiljadu ptica!...

"Strašan lav" - Dušan Duško Radović

Bio jednom jedan lav … 🦁

Kakav lav? ❔❓

Strašan lav, 🦁

narogušen i ljut sav! 😡

 

Strašno, strašno! 😨

 

Išao je na tri noge, 🐾

gledao je na tri oka, 👀

slušao je na tri uva … 👂

 

Strašno, strašno! 😨

 

Ne pitajte ‒ šta je jeo. 🙊

Taj je jeo šta je hteo 🍴

‒ tramvaj ceo 🚋

i oblaka jedan deo! ☁

 

Strašno, strašno! 😨

 

Zubi oštri, pogled zao, 😠

on za milost nije znao! 😒

 

Strašno, strašno! 😨

 

Dok ga Brana 👦

jednog dana 🗓

nije gumom izbrisao. ✏📖

Strašno, strašno! 🤭

"Plavi zec" - Dušan Radović

Tri sam zemlje prelazio,

i tri gore pregazio,

i tri mora preplovio ‒

dok ga nisam ulovio.

       Plavog zeca,

       čudnog zeca,

       jedinog na svetu!

Ovaj zec

        zna da svira,

ovaj zec

        zna da plete,

ovaj  zec

        ručak kuva,

ovaj zec

        kuću mete,

ovaj zec

        plesti ume,

ovaj zec

        žeti ume,

ovaj zec

        šiti, piti

i francuski govoriti

        ‒ sve razume!

        Plavi zec,

        čudni zec,

        jedini na svetu!

Ja ga htedoh vama dati

        da vas mije,

        da vam šije,

 da vam kroji,

 da vam broji,

 da vam plete,

 da  vam mete,

 da vam kuva,

 da vas čuva,

 da vam peva,

 slike šara

i francuski razgovara,

        Plavi zec,

        čudni zec,

        jedini na svetu!

Stavih zeca u torbak

pa požurih svojoj kući,

Al’ kad bismo ispred kuće

stade žečić da šapuće:

‒ Pusti me lovče,

hrabri lovče,

da očešljam kosu,

da umijem lice,

da isečem nokte,

da ispravim stas,

da udesim glas.

        Neka vide deca

        plavog zeca,

        čudnog zeca

        jedinog na svetu!

Pustih zeca iz torbaka,

al’ se zec ne očešlja,

al’ se zec ne umi,

nit iseče nokte,

nit ispravi stas,

nit dotera glas.

Već pobeže, oj nesrećo,

na kraj sveta, oj nevoljo!

        Plavi zec,

        čudni zec,

        jedini na svetu!

"Mali život" - Dušan Radović

Dok neko pije

‒ ja pijuckam.

Dok neko grize

‒ ja samo grickam.

Dok neko glođe

‒ ja samo glockam.

Dok neko bode

‒ ja samo bockam.

Dok neko peva

‒ ja pevuckam.

Dok neko drema

‒ ja dremuckam.

Dok neko radi

‒ ja raduckam …

I tako malo, sitno živuckam.

"Zamislite" - Dušan Radović

                                                

Zamislite, deco, jedno veliko more,

i u tom moru jednu veliku lađu, 

i na lađi okrugle prozore,

i na jednom prozoru - princezu Nađu.
             

Zamislite sad, deco, to isto more,

i u tom moru istu veliku lađu,

i na lađi iste okrugle prozore,

i na drugom prozoru - razbojnika Kađu.

Zamislite onda, bura ide,

vetrova fijuk i talasi,

i jedan talas princezu skide

i poče mladi život da gasi.

Zamislite, deco, sto talasa,

većih sto puta od svake princeze,

može i ajkula svakoga časa

na modrom talasu da se doveze.

Strahom i bolom obuzet 

pojavi se otac princezin

i reče:

- Onaj biće mi zet,

ko spase mladi život njezin!

Zamislite deco, puna lađa,

sve oficiri, prinčevi, admirali...

I svi ćute, svi drhte, samo Kađa

skoči - i more ga zali.

Kađa izvali strašnu psovku
na račun vetra, na adresu života, na ime mora,
izbeže smrti mišolovku
i spase princezu iz valova.

Zamislite sad: otac taj,
kralj sigurno, a car verovatno,
podiže Kađu u zagrljaj
i poljubi ga nonšalantno.

- Ovo je kćer moja, a žena vaša -
     princeza mila Nađa!
- A ja sam, s dopuštenjem, izvinite na smetnji,
     razbojnik Kađa!

Umiri se more, zataji vetar, stade lađa...

Puni straha, puni stida, prepuni jeze -
svi gledaju u pravcu princeze.

- Hrabri Kađa, reče bleda princeza,
      ja sam vaša Nađa...
Izvinite, tata, na ovom svetu svašta se
                                                    događa!

Duško Radović govori svoju pesmu "Zamislite" 📢

Dušan "Duško" Radović - je pesnik koji iskreno voli i poštuje svoje male čitaoce. U poeziji Dušana Radovića dete je ravnopravan sagovornik. Na jednu novu avanturu zajedno se pokreću pesnik i dete. U pesmi Zamislite pesnik neposrednim obraćanjem zadobija naše poverenje, podstiče nas na maštanje. Pesnik nas nenametljivo i fino uvodi u svoju pesmu i mi postadošmo deo pesme. Direktnim obraćenjem budućem čitaocu, postiže se dinamičnost tako da stičemo utisak da se radnja pesme odvija ispred naših očiju. Prateći pesnikove reči lako osećamo simpatije prema glavnim junacima ove pesme. Stoga nas ne čudi što je ova pesma Dušana Radovića ostala u našem sećanju pod naslovom Razbojnik Kađa i princeza Nađa. Naravno, svima koji su voleli, vole ili će zavoleti jednu Nađu ova pesma izmamiće osmeh na lice. Uz čitanje ove pesme toplo se preporučuju bojice u ruci. Dakle, mali i veliki čitaoci pustite mašti na volju. Svet sagledan očima deteta u pesmi "Zamislite" nedvosmisleno vrednuje i uzdiže maštanje, hrabrost, poštenje, iskrenost i dobrotu. Šta biste vi uradili da ste se našli u ovoj lađi?