"Plavi zec" - Dušan Radović

Tri sam zemlje prelazio,

i tri gore pregazio,

i tri mora preplovio ‒

dok ga nisam ulovio.

       Plavog zeca,

       čudnog zeca,

       jedinog na svetu!

Ovaj zec

        zna da svira,

ovaj zec

        zna da plete,

ovaj  zec

        ručak kuva,

ovaj zec

        kuću mete,

ovaj zec

        plesti ume,

ovaj zec

        žeti ume,

ovaj zec

        šiti, piti

i francuski govoriti

        ‒ sve razume!

        Plavi zec,

        čudni zec,

        jedini na svetu!

Ja ga htedoh vama dati

        da vas mije,

        da vam šije,

 da vam kroji,

 da vam broji,

 da vam plete,

 da  vam mete,

 da vam kuva,

 da vas čuva,

 da vam peva,

 slike šara

i francuski razgovara,

        Plavi zec,

        čudni zec,

        jedini na svetu!

Stavih zeca u torbak

pa požurih svojoj kući,

Al’ kad bismo ispred kuće

stade žečić da šapuće:

‒ Pusti me lovče,

hrabri lovče,

da očešljam kosu,

da umijem lice,

da isečem nokte,

da ispravim stas,

da udesim glas.

        Neka vide deca

        plavog zeca,

        čudnog zeca

        jedinog na svetu!

Pustih zeca iz torbaka,

al’ se zec ne očešlja,

al’ se zec ne umi,

nit iseče nokte,

nit ispravi stas,

nit dotera glas.

Već pobeže, oj nesrećo,

na kraj sveta, oj nevoljo!

        Plavi zec,

        čudni zec,

        jedini na svetu!