"Među svojima" - Vladislav Petković Dis

U mom srcu ponoć. U njoj katkad tinja

Mis'o da još živiš, moj predele mladi.

Moja lepa zvezda, majka i robinja, 

Bože! šta li danas u Srbiji radi?

Kod vas je proleće. Došle su vam laste.

Oživele vode, đurđevak i ruže.

I miriše zemlja koja stalno raste

U grob i tišinu, moj daleki druže.

Jedno tvoje veče. Ideš kući sporo

Ulicama straha, i duša ti jeca.

Tvoje gladne oči, moja divna zoro,

Hrani ljubav majke: „Neka žive deca.”

Ulaziš u sobu. Suze te već guše.

A dva naša cveta iz četiri rata

U tvom su krilu, obraze ti suše:

„Mama, zašto plačeš? Je l' pisao tata?”

U velike patnje nevino pitanje

Dubi dublju ranu: plač ti trese grudi...

Napolju je vidno, kao pred svitanje.

K'o da će se dići grobovi i ljudi.

Skupila si suze u kose detinje.

Sve vas gledam sada kraj gozbe sirote.

Lice ti se vedri: to duša svetinje

Ljubi toje čelo, moj sjajni živote.

                                            1916.

"Gračanica" - Desanka Maksimović

Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,

kad bi se mogla na nebesa vazneti,

kao bogorodice Mileševe i Sopoćana,

da tuđa ruka kraj tebe travu ne plevi,

da ti vrane ne hodaju po paperiti.

Ili tvoja zvona da bar ne tuku

kao srca predaka, Gračanice,

da bar svetitelji s tvog ikonostasa

nemaju naših neimara ruku

ni anđeli Simonidino lice.

Da bar nisi toliko duboko

ukopana u tu zemlju i nas same,

da se nismo privikli u tebe kleti.

Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,

kad bi se mogla u visine uzneti!

Gračanice, da si nam bar jabuka

da te možemo staviti u nedra

i zagrejati studenu od starosti,

da nam bar poljima oko tebe nisu

predaka davnih rasejane kosti.

Da te bar možemo podići na Taru,

u kalenićku portu te preneti,

zaboraviti likove na tvom oltaru.

Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,

kad bi se mogla na nebesa vazneti.

☆☆☆ → poslušajte kako Desanka Maksimović govori svoju pesmu Gračanica 🎧

Manastir Gračanica (Izvor: Pinterest)

"Lepo je sve što je malo" ‒ Dušan Duško Radović

Čim se nešto malo, malo rodi,

na kamenu, grani ili vodi,

prvi dan mu uz ljuljašku tepa:

Budi lepo kao što je lepa...

   ...Svaka buba od hiljadu buba,

   svaka ptica od hiljadu ptica,

   svaka riba od hiljadu riba!...

Čim se nešto uspravi nad travom

‒ lupi glavom po prostranstvu plavom.

Dan ga bodri: rasti i ne strepi,

bićeš lepo ka što su lepi...

   ...Svaka zvezda od hiljadu zvezda,

   svaka klica od hiljadu klica,

   svaka pesma od bezbroj pesama!...

Čim se nešto oglasi u svetu,

u poketu, glasu ili cvetu

‒ sluti, čuje kroz damare slepe:

već sam lepo kao što su lepe...

   Svaka buba od hiljadu buba,

   svaka klica od hiljadu klica,

   svaka ptica od hiljadu ptica!...

"Nema za mačke škole" - Grigor Vitez

‒ Kamo ćeš s torbom? ‒

Upita Miru mačka.

‒ U školu! Đak sam!

Ovo je torba đ a č k a!

‒ I ja bih s tobom! ‒

Mačkine oči mole.

Ne možeš, draga,

Nema za mačke škole.

Mački je dosta

Da zna presti,

Da zna loviti,

Da zna jesti,

Da se zna verati

I da mjauče,

A to sve mačke

Kod kuće nauče.

Credit: Lucy Flaming

"Hvala suncu, zemlji, travi" - Stevan Raičković

Hvala suncu, zemlji, travi.

Hvala vazduhu što je plav.

I hvala

Evo

Što imam govor.

I gledam kako mili mrav.

Hvala srcu za bol,

Slavlja,

Što ga probudi i šum blag.

Hvala svemu što ostavlja

Po svetu sen,

U meni trag.

I hvala ovoj ludoj glavi

O koju lupa prostor sav.

Hvala suncu,

Zemlji,

Travi.

Hvala vazduhu što je plav.

"Šašava pesma" - Miroslav Antić

Mama mi kaže: šašavo moje,

šta se to zbiva u tvojoj glavi?

U njoj dečaci, kažem, postoje, 

dečaci smeđi, crni i plavi.

Mama mi kaže: šašavo moje,

zar mogu tamo svi da se slože?

Ja mami kažem: kad već postoje,

nek tu i stoje – šta se može.

Mami mi kaže: pusti priče,

– zbijeni tako na šta liče?

Ja rukom mahnem

i uzdahnem.

Svi oni liče, svi mnogo liče,

na nešto lepo kao iz priče.

Na sve što čekam. Na sve što hoću.

Liče na nemir. I na samoću.

Mama mi kaže: šašavo moje,

pa oni, znači, ne postoje.

Postoje, kažem, kao na javi

dečaci smeđi, crni i plavi.

Šta da se radi, mama veli.

Ja kažem: ništa, već da se želi

da nikad čekanje ne izbledi.

Mama me pita: a da l to vredi?

A ja se smeškam: videćeš – vredi.

☆☆☆ 🎧 Šašava pesma

"Domovina se brani lepotom" - Ljubivoje Ršumović

📸Banjska stena, Nacionalni park Tara (izvor: Pinterest)

Domovina se brani rekom

I ribom u vodi

I viskom tankom smrekom

Što raste u slobodi

Domovina se brani cvetom

I pčelom na cvetu

Makom i suncokretom

I pticom u letu

Domovina se brani knjigom

I pesmom o nebu

Sestrinom suzom majčinom brigom 

I onim brašnom u hlebu

Domovina se brani lepotom

I čašću i znanjem

Domovina se brani životom

I lepim vaspitanjem

☆☆☆ Ljubivoje Ršumović recituje svoju pesmu Domovina se brani lepotom 

"Pohvala svetu" - Branko Miljković

Ne napuštaj me svete

Ne idi naivna lasto

Ne povredite zemlju

Ne dirajte vazduh

Ne učinite nikakvo zlo vodi

Ne posvađajte me sa vatrom

Pustite me da koračam

Prema sebi kao prema svome cilju

Pustite me da govorim vodi

Da govorim zemlji

I ptici koja živi od vazduha

Glas moj ispružen kao živac

Pustite me da govorim

Dok ima vatre u meni

Možda ćemo jednom moći

Da to što kažemo dodirnemo rukama

Ne napuštaj me svete

Ne idi naivna lasto

(iz zbirke pesama Vatra i ništa)

☆☆☆ pesme Branka Miljkovića, dostupne online možete pronaći → Antologiji srpske književnosti ili Projektu Rastko Izabrane pesme Branka Miljkovića

→ za one koji požele znati više o liku i delu Branka Miljkovića (i pritom iščitavati stihove) preporuka sajt Branko Miljković (princ poezije)