"Ruža: Saint-Exupery" - Danilo Kiš

Ruža ponikla međ zvezdama

ruža golfskih struja neba

So-Eun Kim Mali princ

ruža sa meseca

lepa kao eksplozija čelika u vazduhu

Ruža boje aluminijuma

ruža boje olovnog neba

ruža boje kišonosnog oblaka gledanog odozgo         

olovnoplava ruža

ruža sa laticana od kazaljki

ruža ponikla u pesku pustinje

ruža sa srcem dečaka

ruža-čovek

ruža-sanjalica

ruža-pesnik

ruža-ptica

Ruža pogođena sačmom u sred čela

gorda ruža

ruža sa strukom od mitraljekih cevi

ruža vatre

ruža vetra

ruža sa mirisom ozona

ruža sa rosom od znoja

ruža iz sna

ponoćna ruža

plavooka ruža

izmišljena ruža

ruža sa mirisom benzina

ruža boje čelika

izgubljena ruža

ruža koju je pronašao jedan dečak

u svom srcu

golema ruža koja je na hamburškoj izložbi

     cveća godine 1961 dobila zlatni pehar

     i aplauze

ruža nacrtana rukom dečaka

ruža uzdignute glave

zrela ruža

ruža meta na vojničkim strelištima

izrešetana ruža

muška ruža

ruža kao rukom zamahnuti propeler aviona koji

      se sprema da poleti

ruža s prašnicima od šrafova

papirna ruža

ruža-vrteška u ruci zadihanog deteta

ruža ponikla u glavi Henri Rousseaua

ruža s pesnikova groba

ruža kupana mesečinom

ruža zalivana olovnom kišom

ranjena ruža

ruža s kosama na vetru

ruža uprkos vetrovima

ruža-ranjena ptica

ruža vetrom odnesena

međ zvezde odbegla ruža

uprkos vetrovima

ruža

Budimpešta, 24. juna 1966.

"Maslačak" - Vasko Popa

Na ivici pločnika

Na kraju sveta

Žuto oko samoće

Slepa stopala

Sabijaju mu vrat

U kameni trbuh

Podzemni laktovi

Teraju mu korenje

U crnicu neba

Dignuta pseća noga

Ruga mu se

Prekuvanim pljuskom

Obraduju ga jedino

Beskućni pogled šetača

Koji mu u krunici

Prenoći

I tako

Dogoreva pikavac

Na donjoj usni nemoći

Na kraju sveta

Pesma "Maslačak" ulazi u sastav ciklusa Spisak koji pripada Popinoj knjizi Kora (1953).

"Po običaju maternjem pobeđena / Tuga za jedinčetom" - Despotica Jelena – monahinja Jefimija

Male ikone no veliki dar,

Monahinja Jefimija

koje imaju presveti lik gospodnji

i prečiste bogomatere,

a njih velik i svet muž

darova mladomu mladencu

Uglješi Despotoviću.

Njegovu neoskvrnjenu mlađahnost

prestaviše u večne obitelji,

a telo u grobu preda se,

koga izdelaše praoci

prestupljenja radi.

Udostoji, gospode Hriste,

i ti, o prečista bogomati,

i mene jadnu

svagda o razlučenju duše moje da se

                                                     brinem,

koje ugledah na onima koji su me rodili

i na rođenom od mene mladencu,

za kojim žalost neprestano gori

u srcu mome,

po običaju maternjem pobeđena.

                                       (između marta 1368. i aprila 1371. god.)

Jelena Mrnjavčević, Jefimija (oko 1349 – posle 1404 / 1405) – „Despotica srpska s kaluđerskim velom“ – kako kazuju stihovi jedne pesme Milana Rakića, prva srpska pesnikinja „ostala je poznata u srpskoj knjiženosti trima svojim pesničkim delima visoke umetničke vrednosti“ (Dimitrije Bogdanović). „Tuga za jedinčetom (mladencem)“ je najranije Jelenino delo (između 1368. i 1371. god.), stihovi su urezani na poleđini (pozlaćene srebrene pločice) dvostruke ikonice. Stihovi su namenjeni njenom usnulom sinu mladencu Uglješi Despotoviću kojeg je Jelena vrlo rano izgubila. Ikonica se čuva u riznici manastira Hilandar na Svetoj Gori. Ovaj pesnički zapis je „pun koliko bola i mudrosti toliko nežnog osećanja“ (Milan Kašanin). „Mlada mati se ispoveda da, pored svoje vere, ne može da ne žali za detetom, i priznaje da je, kao i u svih matera, od nje jača žalost za umrlim. U staroj srpskoj književnosti je to prvi put da jedna žena otvoreno i direktno govori o materinskom osećanju i svom detetu“ (Isto.)

Dodatak: Jefimijin vez prezentacija / poneka reč više o monahinji Jefimiji i njenom književnom radu.

"Deset ljutih gusara" - Ljubivoje Ršumović

Deset ljutih gusara

Došlo u moj krevet

Jedan pao s kreveta

Ostalo ih devet

Devet ljutih gusara

Još ne znaju ko sam

Jednog sam uspavao

Ostalo ih osam

Osam ljutih gusara

Ja ih oštro gledam

Jedan pao u nesvest

Ostalo ih sedam

Sedam ljutih gusara

Pobeglo na brest

Jedan pao na glavu

Ostalo ih šest

Šest ljutih gusara

Zbrisalo u svet

Jedan se izgubio

Ostalo ih pet

Pet ljutih gusara

Lete kao leptiri

Jedan pao u bunar

Ostalo ih četiri

Gle četiri gusara

Bes u njima vri

Jedan puko od muke

Ostalo ih tri

Tri ljuta gusara

A protiv njih ja

Jednog sam zviznuo

Ostala su dva

Dva ljuta gusara

A pogled im ledan

Jedan se oklizno

Još ostao jedan

Jedan ljuti gusara

Postao je medan

Prosto se istopio

Ostao nijedan

U svakom pogledu

Prošla me je strava

Sad je sve u redu

Može da se spava

"Vrati mi moje krpice" - Vasko Popa

                     1.

Vrati mi moje krpice

Moje krpice od čistoga sna

Od svilenog osmeha od prugaste slutnje

Od moga čipkastoga tkiva

Moje krpice od tačkaste nade

Od žežene želje od šarenih pogleda

Od kože s moga lica

Vrati mi moje krpice

Vrati kad ti lepo kažem

"Prva ploča" - Novica Tadić

ništa stravilo voda stravilo vazduh stravilo

duh stravilo šume stravilo planine stravilo

pokret stravilo snaga stravilo život stravilo

zveri stravilo potoci stravilo staze stravilo

ptice stravilo noći stravilo dani stravilo

ljudi stravilo žene stravilo deca stravilo

godine stravilo sela stravilo gradovi stravilo

stvari stravilo oruđa stravilo oružja stravilo

knjige stravilo sprave stravilo zvezde stravilo

demoni stravilo anđeli stravilo bogovi stravilo

ogromno stravilo beskonačno stravilo nemoguće stravilo

"Šta je najveće" - Miroslav Antić

Nebo je nešto sasvim, sasvim široko,

pa ipak može da stane u svako oko,

jer oko je veće,

i najveće od svega,

veće od grada,

od brega,

veće od moga tate …

U njega može da stane sto miliona zvezda.

U njega ptice dolete.

U njega putevi svrate

U njega uplove brodovi.

Dogegaju se kuće i trgovi.

U njega dojure autobusi

i dotrče svi moji drugovi.

Jer oko je kao stotinu mora

i još jedanput toliko.

Njega nikada nije prepešačio niko,

ni oplovio niko,

ni obletao niko.

Jedino ako mama u moje oko došeta,

tad nema mesta za nebo,

za ptice

i mora široka,

jer mama je veća od neba i veća od celog sveta

i veća od oba oka.

"Šta je otac" - Dragan Lukić

Molim vas, recite

otac šta je?

Da li je otac tata,

Ili – sudija za prekršaje?

Mene otac stalno ispituje

i želi ovo i ono da čuje.

I, kad sam u školu pošla,

i kad sam iz škole došla,

i zašto je ovo ovako,

i žašto je ono onako,

i zašto je ovo ovde –

zašto ono nije onde,

i kako sam smela ovo

i kako sam smela ono,

i znam li ja da sam već velika,

i znam li ja da više nisam mala,

znam li ja šta je karakter tvrđi od čelika,

i znam li ja pošto je šnala?

I, zašto nisam mislila,

i kako nisam pazila,

i šta sam opet zgazila,

i kako, kako

i zašto, zašto,

i smem li, smem li,

i znam li, znam li?

Pa zato pitam

otac šta je?

Da li je otac tata

ili – sudija za prekršaje?