"Mrak" - Ljubomir Simović

Ne svetli ništa ni u kući,

ne svetli ni na sokaku.

Neko s nekim o tvojoj sudbini

razgovara

u mraku.

Uzalud čekaš, digavši

očajno lice iz šaka.

Ne vide im se ni lica, ni imena,

ni reči im se ne čuju

od mraka.

Nemaš pojma šta se dešava,

ti nisi u tom kolu;

a to je tvoja glava

među njima

na stolu.

Ne znaš da l će ti glavu na panj,

il će te s lađe, u džaku.

Ti znaš samo toliko,

da se to radi

u mraku.

Odmiče noć, a ti čekaš

da ti se presuda javi.

Tebe ne zovu na razgovor,

a sude

o tvojoj glavi.

Crne u dovratku čekaju te čalme,

crne rukavice pretresaju ti stan.

Niko ti neće reći zašto moraš

da digneš kosu i nasloniš obraz 

na panj.

Soba se dimi od kafa i od lula.

Tvoja glava, il ruka, šta je sad palo na vagu?

Ne znaš, ne vidiš, ne čuješ,

sve se to radi

u mraku.

(Iz Hasanaginice)

📸 Scena iz dramske predstave "Hasanaginica", po tekstu Ljubomira Simovića, u režiji Jagoša Markovića

"Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici Hilandarskoj" - Ljubomir Simović

Majko Slova i Spasa, Trojeručice,

neka naše čamce u blage luke,

iz gustih oluja s pučine dovedu

ptice, izletele iz Tvoje treće ruke!

Trojeručice, katance, brave i vrata,

braću u kazanu olova koje ključa,

sve što su bezbrojne ruke zaključale,

neka nam Tvoja treća ruka otključa!

Trojeručice, dok nas love i mere

metrom, litrom, kantarom, tegom i vrećom,

Ti, dveju ruku sklopljenih pred kantardžijom,

izmeri nas, i pomiluj nas, trećom!

Dok kišu protkiva susnežica, i vuk,

riba i vrana kreću na nas, u lov,

beskućnima u vejavici, Trojeručice,

Tvoj treći dlan neka nam bude krov!

Dok se zatvaraju sve kapije, svi kapci,

pred smradom naših grehova i rana,

Trojeručice, nek nam se otvori crkva

na Tvojoj trećoj ruci sazidana!

Gole, mlaćene motkama, sekirama,

oborene pod noge, i dotučene

u podnožju brda uz koje smo se peli,

trećom nas rukom, Trojeručice, isceli!

I uzvisi, trećom rukom, Trojeručice,

sve oni koji su, stotinama ruku,

stotinama godina, iz žetvenih slama,

bacani na dno kazana i jama!

U ovom svetu neslanih mora i jela,

dok nam se broje poslednji trenuci,

nek zasvetli, nek nas osoli, Trojeručice,

so suza, skupljena u Tvoju trećoj ruci!

Trojeručice, luko i uteho,

majko čokotu kog raspinju i tuku,

smiluj nam se, grešnim i ubogim, i primi

duše naše u Tvoju treću ruku!

Dvema rukama sahranjene, Trojeručice,

u ovu zemlju, ispunjenu mukom,

nek nas iz ove crne zemlje u oblak

ponese hrast, zasađen trećom rukom!

☆★Ljubomir Simović, Hrast na Povlenu (1989)

📸 photo Čudotvorna ikona Bogorodice Trojeručice
Izvor: Vikimedija

"Hrast" - Ljubomir Simović

Gospodar voda, vodenica, i stada,

magacina, otkupnih stanica,

skela, mostova, žitnica i ljudi,

gledam ga kako vlada,

kako seva i grmi, kako sudi,

sedeći za trpezom pod hrastom

koji će ga nadživeti.

I gledam kako taj hrast,

otac oluje, šumni bog,

bog kome sunce izgreva iz krune,

osviće u nekom zimskom jutru

kao naramak drva kraj furune.

I čujem kako na furuni zuji čajnik,

miris lipe se u snegu oseća

i vidim kako skočanjene ruke

lončetom čaja greje drvoseča,

čiji sin izlazi u proletnji dan

vedar, plavičast,

kapu i kaput baca na hrastov panj,

kopa jamu i sadi novi hrast.

Oak Tree 📷 Credit: Pinterest