"Mrak" - Ljubomir Simović

Ne svetli ništa ni u kući,

ne svetli ni na sokaku.

Neko s nekim o tvojoj sudbini

razgovara

u mraku.

Uzalud čekaš, digavši

očajno lice iz šaka.

Ne vide im se ni lica, ni imena,

ni reči im se ne čuju

od mraka.

Nemaš pojma šta se dešava,

ti nisi u tom kolu;

a to je tvoja glava

među njima

na stolu.

Ne znaš da l će ti glavu na panj,

il će te s lađe, u džaku.

Ti znaš samo toliko,

da se to radi

u mraku.

Odmiče noć, a ti čekaš

da ti se presuda javi.

Tebe ne zovu na razgovor,

a sude

o tvojoj glavi.

Crne u dovratku čekaju te čalme,

crne rukavice pretresaju ti stan.

Niko ti neće reći zašto moraš

da digneš kosu i nasloniš obraz 

na panj.

Soba se dimi od kafa i od lula.

Tvoja glava, il ruka, šta je sad palo na vagu?

Ne znaš, ne vidiš, ne čuješ,

sve se to radi

u mraku.

(Iz Hasanaginice)

📸 Scena iz dramske predstave "Hasanaginica", po tekstu Ljubomira Simovića, u režiji Jagoša Markovića