Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,
kad bi se mogla na nebesa vazneti,
kao bogorodice Mileševe i Sopoćana,
da tuđa ruka kraj tebe travu ne plevi,
da ti vrane ne hodaju po paperiti.
Ili tvoja zvona da bar ne tuku
kao srca predaka, Gračanice,
da bar svetitelji s tvog ikonostasa
nemaju naših neimara ruku
ni anđeli Simonidino lice.
Da bar nisi toliko duboko
ukopana u tu zemlju i nas same,
da se nismo privikli u tebe kleti.
Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,
kad bi se mogla u visine uzneti!
Gračanice, da si nam bar jabuka
da te možemo staviti u nedra
i zagrejati studenu od starosti,
da nam bar poljima oko tebe nisu
predaka davnih rasejane kosti.
Da te bar možemo podići na Taru,
u kalenićku portu te preneti,
zaboraviti likove na tvom oltaru.
Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,
kad bi se mogla na nebesa vazneti.
☆☆☆ → poslušajte kako Desanka Maksimović govori svoju pesmu Gračanica 🎧
Manastir Gračanica (Izvor: Pinterest) |