"Među javom i med snom" - Laza Kostić

Srce moje samohrano,

    ko te doziva u moj dom?

neumorna pletisanko,

što pletivo pleteš tanko

    među javom i med snom.

Srce moje, srce ludo,

    šta ti misliš s pletivom?

k'o pletilja ona stara,

dan što plete, noć opara,

     među javom i med snom.

Srce moje, srce kivno,

    ubio te živi grom!

što se ne daš meni živu

razabrati u pletivu

     među javom i med snom!

1863.