"Rasla jabuka kraj sinjeg mora" - lirska narodna pesma

     Vodičarske (bogojavljenske) pesme pevane su na Bogojavljenje (19. januar). Bogojavljenje, kada se završavaju nekršteni/nečisti dani, kao i Sveti Ignjatije, kojim počinje kompleks zimskih rituala, ima puno sličnosti sa Božićem – u kuću su unošeni slama i badnjak, selom je išla povorka maskiranih mladića, vodičara. I oni su pevali pesme po sadržini slične koledarskim i božićnim, asocirajući na krštenje Isusovo koje se vezuje za pomenuti praznik: 

Rasla jabuka kraj sinjeg mora,

Granom do neba, stablom do zemlje.

Pod njom seđaše sveta Marija,

Vikala, vikala, svetoga Jovana:

„Da li možeš i da l’ hoćeš Boga krstiti,

U Jordan vodi, pod vedrim nebom?“

„Ja mogu, ja hoću, Boga krstiti,

U Jordan vodi, pod vedrim nebom.“

Pesma, međutim, kazujući o rođenju boga, predstavlja i svojevsrnu mitsku "rekonstrukciju" stvaranja sveta. U njoj obnovu i podmlađivanje, koji su deo kosmogonijskog mitskog procesa, simbolizuje jabuka, granom do neba, stablom do zemlje. I po tome bi pesma bila i mitološka, bez obzira na to što su se u njoj arhajske predstave vezivale za mlađi sloj verovanja.  

I voda ove pesme takođe je transformisana arhajska, mitska. Prastari obredi za plodnost obavljani su o Bogojavlljanju na vodi (vodici, izvoru, reci). U nju su devojke rano ujutro stavljale bosiljak i bacale su semena različitog žita, da ga nosi, pa da tako i usevi tih semena niču i rastu.  

I pesme tada pevane posvećene su kultu plodnosti, ne samo biljem o kojem pevaju, već i asocijacijom na bračno vezivanje, koje je jedna od manifestacija tog kulta: 

 

"Oj junače, smiljanče! 

Smilj mi nosiš, smilj mirisaš, 

Smilj ti  kapit na ramena; 

Da l' ne misliš da se ženiš?" 

"Vodičarki, sestri mili, 

Mislim, mislim, kak' ne mislim, 

Savršeno jeod daleka, 

Od daleka, od Venedig." 

"Oj junače, oj smiljanče! 

Jahni konja, pojdi tamo,  

Na steine, u tatkoje, 

Toči vino u strikoje." 

 (Zoja Karanović „Arhajski koreni srpske usmene lirske poezije”)

Zanimljivost - Verovalo se da je ponoć uoči Bogojavljenja upravo taj trenutak kada se odvija smena vremena i u prirodi dešavaju se neka čuda: “otvaraju” se nebesa, a čoveku koji to vidi ispunjava se svaka želja; prestaje da duva – » vetar, životinje su u stanju da govore; snovi se ostvaruju (Slovenska mitologija). 

Da li ste zatražili želju?😊 

"Bog se javi, cicvara se vari!"