"Zvezdani puž" - Vasko Popa

Izmileo si posle kiše

Posle zvezdane kiše

Zvezde ti od svojih kostiju

Same kućicu sagradile

Kuda je na peškiru nosiš

Za tobom ide hromo vreme

Da te stigne da te pregazi

Pusti pužu rogove

Miliš po golemom obrazu

Koji nikad nećeš sagledati

Pravo u ralje ništariji

Skreni na crtu života

Na mome sanjanom dlanu

Dok ne bude prekasno

I ostavi mi u nasledstvo

Od srebra peškir čudotvorni

Dodatak: Vasko Popa govori svoju pesmu "Zvezdani puž"  (Izvor: RTS / S pesnikom u podne).

"Mesta koja volimo" - Ivan V. Lalić

Mesta koja volimo postoje samo po nama,

Razoren prostor samo je privid u stalnom vremenu,

Mesta koja volimo ne možemo napustiti,

Mesta koja volimo zajedno, zajedno, zajedno,

Pa zar je ova soba soba ili je zagrljaj,

I šta je pod prozorom: ulica ili godine?

A prozor, to je samo otisak prve kiše

Koju smo razumeli, koja se stalno ponavlja,

I ovaj zid ne međi sobu, nego možda noć

U kojoj sin se pokrenu u krvi tvojoj zaspaloj,

Sin kao leptir od plamena u sobi tvojih ogledala,

Noć kad si bila uplašena od svoje svetlosti,

I ova vrata vode u bilo koje podne

Koje ih nadživljuje, zauvek naseljeno

Običnim tvojim kretanjiima, kada si ulazila,

Kao vatra u bakar, u moje jedino pamćenje;

Kad odeš, prostor za tobom sklapa se kao voda,

Nemoj se osvrtati: ničeg van tebe nema,

Prostor je samo vreme na drugi način vidljivo,

Mesta koja volimo ne možemo napustiti.

Vojevao beli Vide, koledo! – narodna pesma

          Čitamo lirsku narodnu pesmu Vojevao beli Vide, koledo! Prvo što zapažamo jeste pripev koledo. Oslonićemo se na Vukov Srpski rječnik pri otkrivanju ovog pojma. Za upoznavanje odrednica iz Vukovog Rječnika možemo se poslužiti online pretragom rečnika na platformi Raskovnik:

Izvor: Raskovnik 

Otkrivamo da naša pesma Vojevao beli Vide, koledo spada u pjesme od kolede koje su se pevale prilikom običaja koleda. Čitajući ovaj opis običaja koleda uočavamo da se pesma nije izvodila samostalno već je deo obreda. Izvođenje pesme vezano je za igru odnosno ples (kolo) i muziku. Uz igru i izvođenje pa i postojanje određene scene ne možemo izostaviti elemente drame. Na primeru ovog opisa izvođenja jasno uočavamo sinkretičnost jednu od odlika lirskih narodnih pesama uopšte. Ovom prilikom pomenućemo i primetnu kolektivnost ovog obreda. Kao što vidimo u izvođenje obreda koleda uključena je čitava zajednica (ide se od kuće do kuće). A pesme, sa željama za dobrobit i blagostanje toj zajednici, imaju praktičnu, pragmatičnu, funkciju. Pesma odnosno celovit obred se izvodi dok  postoji verovanje u nju. Dakle, i izvođači i primaoci su bitan činilac u jednoj izvedbi.

         Pomenuli smo pjesme od kolede i pojam običaja odnosno obreda. Da bi smo raščistili terminološke nedoumice podsećamo se Vukove podele narodnih pesama na junačke (epske) i ženske (lirske). Napominjemo da se naša pesma Vojevao beli Vide, koledo nalazi u petoj knjizi Vukovoj (1898), u kojoj su različne ženske pjesme. Lirske narodne pesme je Vuk klasifikovao po nameni, sadržini, mestu i vremenu izvođenja na dvadeset vrsta. Radi lakšeg izučavanja uobičajena je podela na pet grupa koje se potom dele na vrste. Po podeli narodne lirike na pet grupa naša pesma spada u prvu grupu odnosno među obredne i običajne pesme. Razliku između ove dve vrste mogli bismo naznačiti da je u tome što obredne pesme prate kalendarski ciklus dok bi običajne pesme pratile životni ciklus. Što bi značilo da obredne pesme prate ritmove prirode odnosno godišnje promene u prirodi, a da običajne pesme prate ključne promene / trenutke u čovekovom životu. Nije moguće podvući jasnu granicu između ovih vrsta pesama te stoga najjednostavnije naznačavamo razliku. Na kraju krajeva običaj jeste obred čije je značenje zaboravljeno. Budući da se obredne pesme vezuju za kalendarske promene one se još nazivaju i kalendarskim pesmama. Obredne pesme se potom dele na zimske, prolećne i letnje. Skretanjem pažnje na vreme izvođenja obreda koleda u okviru kog su pevane pjesme od kolede (Vukov naziv) odnosno koledarske pesme (kako se naslovljavaju u savremenim izučavanjima) biva nam jasno da one pripadaju zimskim obrednim pesmama. Vremenska odrednica „uoči Božića“ donosi nam još jednu nedoumicu oko karakterisanja pesama. Mala je razlika između koledarskih i božićnih pesama s tim što koledarske imaju pripev koledo a božićne se direktno povezuju sa Božićem. Sadržinski ove pesme su veoma bliske. Osnovno raspoloženje ovih pesama jeste veselost, radost. Koledarskim i božićnim pesmama želi se svako dobro kako kući tako i celokupnoj zajednici. Posrednici između ljudskog i božanskog koji žele, i donose, domaćinu dobrobit i blagostanje jesu koleđani, momčad, koji su izvodili pesme, igrali, i terali zimu i karakonđule. Stoga ih je bilo potrebno pravilno ugostiti i darivati. Ista ova matrica dar – uzdarje na kojoj počiva komunikacija u tradicionalnom svetu prisutna je i u božićnim pesmama („U Risnu uoči Božića“ SNP V, br. 209). Uspostavljaju ove pesme vezu s božanskim, s višim silama, koje  se nastoje umilostiviti i pridobiti. Premoderni čovek zemljoradnik najneposrednije zavisi od prirode koju vidi kao manifestaciju božanskog. Prate se ciklusi u prirodi odnosno prati se sunčev put (izlazak i zalazak, solsticaji i ravnodnevnice) i vegetativni procesi (mirovanje i rast vegetacije). U tradicionalnom svetu verovalo se u cikličko umiranje i oživljavanje prirode kad se ponavlja proces stvaranja (obnavlja se svet). Na kraju ciklusa ispraća se stara, istrošena godina, svet se vraća u početno stanje pred stvaranje kako bi došlo do podmlađivanja. Izvođenjem kalendarskih obreda i tom prilikom pevanjem određenih pesama jesu slavljene ove pojave, s radošću je dočekivano rađanje (povratak) mladog sunca, ali je i tim činom, na taj način, istovremeno obezbeđivano uspešno odigravanje tog procesa zadobijanja blagostanja i  obnavljanja života. S pojavom hrišćanstva prekrivena je ova paganska pozadina, kalendarski obredi i pesme koje su ih pratile, vezivani su za hrišćanske praznike. Koledarske pesme sačuvale su ove tragove „arhajskog paganskog slavlja, prepletenog s hrišćanskim verovanjima“ (Karanović 1996: 13).

          No da bismo zaista poznavali i razumevali pesmu, kako kaže Vuk, prihvatamo se čitanja pesme s olovkom u ruci. Kakav utisak je na nas ostavila ova pesma? Doživljavamo svet pesme. U središtu pesme jeste povratak belog Vida s dužeg vojevanja. Kako je okarakterisan naš protagonist? Beli Vide je predstavljen kao ratnik, junak, uz čije junaštvo je konj neizostavan atribut. Izdvajanjem epiteta vrlo lako primećujemo pozitivno označavanje belog Vida. Pored motiva svetla i tame kontrastno su postavljeni i motivi zvuka i tišine. Zvuk, glas, je takođe pozitivno označen dok je „onaj svet“ obeležen tišinom (SM 2001: 123). Beli Vid je dočekan uz gromot i tropot. „Zvonjenjem ili kucanjem objavljuje i božanstvo svoj dolazak“ (Čajkanović 1985: 296). O ishodu Vidovog vojevanja s neprijateljima doznajemo ukoliko se prisetimo obrednog konteksta ove pesme . Jer „lirska narodna pesma ... obično i nije samo pesma; ona je, za razliku od umetničke (dok se izvodi u svom prirodnom kontekstu), uslovljena obredom, običajem, radom, ne izvodi se samostalno, i ima praktičnu, pragmatičnu, namenu“ (Karanović 1996: 5). Svrstali smo ovu pesmu među zimske obredne pesme koje se pevaju pri obredu koji je obavljan u periodu zimske kratkodnevice. Dakle u periodu kada sunce ojačava, odnosno svetlost se produžava na račun tame, dan postaje duži. Ukoliko koledarske pesme markiraju ove momente kazujući o praćenju sunčeve putanje postavljanjem naše pesme Vojevao beli Vide, koledo u taj kontekst odgonetamo naslage pesme. Upoređivanjem doba dana u koje Vid dolazi kući sa sunčevom putanjom doznajemo da junak naše narodne pesme nije uvek samo ljudsko biće. „Nije teško razabrati da se iza ratnika koji je vojevao protiv crne vojske krije staro božanstvo svetlosti“ (Nedić 1976: 47). Radovanje golubova gospodarevom povratku nam takođe potvrđuje da je beli Vid personifikacija božanstva svetlosti. Golub je nosilac pozitivne simbolike, donosilac milosti Božije, sveta i blagoslovena ptica. Beli Vid jeste pobednik, donosilac svetlosti, radosti i blagostanja.[1]  

          Ova pesma naslovljena Domaćinu od bolje ruke, u petoj knjizi Vukovoj, u jednoj obrednoj situaciji namenjivana je domaćinu kuće. Predstavljanjem belog Vida kao patrijarhalnog domaćina pred punom prazničnom trpezom u čijem domu vlada harmonija želi se ta slika idealnog patrijarhalnog života reflektovati na stvarni život domaćina kojem se obraćaju stihovi pesme. Koledari pesmom Vojevao beli Vide, koledo prizivaju „domaćinu i njegovom domu sreću, plodnost i bogatsvo svake vrste“ (Tornjanski-Brašnjović 2016: 133). Lepota i vrednost ove pesme su u tome što ona u sebi čuva duhovno nasleđe našeg naroda koje se tako prenosi do nas.

Dodatak: Vojevao beli Vide - linoit.
               O koledarima i koledarskim pesmama - pinterest.

---

[1] Predstavljanje Vida kao mladog boga sunca, ratnika, konjanika i pobednika nad silama tame povlači sa sobom i moguće analogije sa Svetovidom (Sventovit) starim slovenskim božanstvom koji je noću izjahivao radi borbe s neprijateljima (SM 2001: 485). Naravno ova analogija naslanja se na Svetovida kroz prizmu elemenata solarnog koji mu se pripisuju. Povezivanja belog Vida sa sv. Vidom (koji leči oči) i Vidovdanom takođe su moguća preko elemenata solarnog.