Ovo mi je prišapnula
jedna dugorepa ptica,
brbljiva, sveznajuća,
prozračna kao svetlost.
Hoćeš li da čuješ čaroliju
prišapnula je ćućoravo
i dotakla mi kljunom
rame i krajičak uha.
I rekla mi je čaroliju:
najvažnije na svetu,
to je
umeti videti vetar
i čuti sneg kako pada;
umeti dotaći prstom
sumrak na prvom uglu
i osetiti na usni
sanjivi ukus mesečine.
Ja se samo osmehnuh
lepoj dugorepoj ptici.
Jer i ja imam čaroliju,
najvažniju na svetu.
To je
videti nečije lice
i čuti nečiji govor
i dodirnuti rukom
nečiju ruku i kosu
onda, kad više nikog nemaš,
kad si ostao sam,
dok jedno veliko leto
napušta ove ulice
i ostavlja za sobom
žute pečate lišća
po pločnicima,
u krošnjama
i u sećanju.
*** Ptica > Plavi čuperak u garavom sokaku *** (Srpska dečja digitalna biblioteka)
