"Priča o dva vuka i Slovo o gugutki i gavranu u kontekstu - skica za uporedno sagledavanje"

          "Mi u svojim glavama nosimo tako mnogo snažnih utisaka iz knjiga, a najčeše zaboravljamo iz kojih dela oni tačno potiču"- poslužujemo se Kišovom rečju da bi smo opisali osećaj koji nas je pobudio na tragalaštvo za jednom pričom.¹

          Slučajno otkrivena "Priča o dva vuka" u korejskoj drami I remember you iliti Hello monster proizvela je u nama utisak već pročitanog inicirajući tragalačku misiju. Priča o dva vuka smeštena između delića velike priče čini nam se predstavlja iskru, mesto zračenja koje nas ne ostavlja ravnodušnim. Ova iskra privlači i zdržava pažnju osvetljavajući veliku priču u koju je zgodno uklopljena. Opštečovečanska, jednostavna i prijemčiva ova priča-parče pobuđuje primaočevo dalje udubljivanje u materiju ovog kinematografskog ostvarenja. Ljubitelji k-drame, skloniji žanru trilera i misterije pronaćiće ugođaj u ovoj drami. Naravno ni ljubitelji romanse nisu zapostavljeni jer će ova drama ispuniti i njihov ukus. Čime nas ova priča (i njenim posredstvom drama I remember you) u stvari zaokupljuje? Jedan od mogućih odgovora možda upravo propitivanjem i podvlačenjem sveprisutne dihotomije svetlost-tama. Iščitavanje ove jednostavne, a zgusnute priče najbolje će prikazati šta je to nešto što privlači čitaočevu ili slušaočevu pažnju. Priča o dva vuka glasi:

Two Wolves - Pamela Zagarenski

     Nekada davno stari Indijanac, iz plemena Čiroki, ispričao je poučnu priču svom unuku: "Unutar svakog čoveka vodi se bitka poput borbe između dva vuka. Jedan vuk predstavlja mračnu zlu stranu: bes, zavist, ljubomoru, tugu, zeljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, ozlojeđenost, inferiornost, laži, lažni ponos, nadmoć i egoizam. Drugi vuk predstavlja svetlu dobru stranu: radost, mir, ljubav, nadu, vedrinu, odmerenost, ljubaznost, dobročinstvo, naklonost, srdačnost, istinu, saosećanje, i veru." Unuk se nakratko zamisli te zapita dedu: A koji vuk na kraju pobeđuje? Mudri deda mu na to odgovori: "Pobeđuje onaj koga hraniš."

Jednostavna priča sveobuhvatne poruke čita se u jednom dahu. Pre nego što otkrijemo glavnog sagovornika ove priče napominjemo zanimljivost da je za dramu I remember you izrađeno posebno izdanje priče Two Wolves koje je ilustrovao Oh Suk Chin. Razlog više da se zainteresuju knjigoljupci.

Two Wolves - Credit: KBS 2

          Naime tragajući za jednom drugom zagonetkom slučajno pronalazimo sagovornika zbog kojeg nam se Priča o dva vuka učinila poznatom. Reč je o pričici umetnutoj u sadržinu romana Opsada crkve Svetog Spasa Gorana Petrovića. Izdvajamo isečke:

     "..., malopre nam otkriste da je, pored ostalog, prirodan zadatak gugutki da prate duše umrlih do gornjeg sveta mrtvih?! ... Odista je tako, baš kao što gavran gleda da duše umrlih privede donjem svetu. Tvrdim da ste bili svedok borbe gugutke i gavrana oko nečega što se u prvi mah ne predaje površnom ljudskom oku... - ..., nije valjda da sve zavisi od ishoda boja između gugutke i gavrana? Hoće li duša u gornji ili donji svet mrtvih, zavisi valjda i od toga kako je ta ista duša za života zaslužila? - Da, naravno - potvrdi Bogdan. - Svaki čovek ima svoju gugutku i svoga gavrana. Kako ih je za života pazio, tako će mu oni vratiti u samrtnom času. Dabome, onaj koji je za života gojio svoga gavrana, ne može očekivati da u odsudnom času nadvlada na nemaru podizana gugutka... ... Znate, opomenite se, mi stvarno živimo od ljubavi, mržnje, hrabrosti, kukavičluka, istine, laži... Onim čega imate u izobilju hrane se i vaše ptice. Gugutka ne ljubi mržnju. Gavran ne okuša ljubav. Nekome kukavica bude sva tusta. Ali mu, zbog hrabrosti mrvlje, soko po vasceli dan gladuje. Drugi mudrosti nema. Šta da ponudi sovi ušari? Istina, zato mu je od gluposti kratkokljuna guska prekomerno puna..." (Petrović, Opsada crkve Svetog Spasa, 2011: 125-126)

Pričica o gugutki i gavranu umetnuta među sadržinom Petrovićevog romana ispisana je po uzoru na srednjovekovni žanr slova u kojem se alegorijskim kazivanjem o životinjima odašilje pouka za čitaoca (Trifunović 1990: 316, 324, 325).² Međutim pitamo se koliko je moderni čovek spreman da raščita pouku.
          Dve pričice, dva isečka velikih priča premošćavaju konkretno uspostavljanjem intertekstualnog dijaloga. Dva naizgled prostorno i vremenski udaljena teksta približila su se usaglašavajući se u zajedničkoj zapitanosti nad čovekovim postojanjem. Upitanost nad sopstvenim bićem i previranja između dve strane, dva puta unutar nas samih prepoznatljiva su svakom čoveku. Dve pričice unutar velike celine potežu više mogućih pitanja i raznoraznih tumačenja od pitanja postanka do dekonstrukcije. U korejskoj drami kroz priču o dva vuka provlače se pitanja naklonjenosti ka jednoj strani. Ukoliko rođenjem ravnopravno stojimo između dve suprotnosti od čega zavisi kojoj strani se priklanjamo? Da li taj predstojeći izbor zavisi od nas samih ili drugih činjenica i da li smo već predestinirani ka jednom izboru? Dok god se postavljaju pitanja trajemo. Pričica-slovo o gugutki i gavranu u kontekstu romana Opsada crkve Svetog Spasa zanrovski odgovara duhu srednjovekovnog slova ali idejno se izmiče. Dekonstriše se samo postojanje priče. Moderno vreme ne sluša priče niti ima kad da ih čuje. Pričina opomena u moderno vreme ne pronalazi primaoca. Usaglašen motiv živi svoj jedinstven, različit život u svom datom kontekstu.
     Možda je upravo ono što nas zaintrigira kod ovih priča u stvari nagon ka razmišljanju i postavljanju pitanja koji one proizvode u čitaocu. Odazivanje (prepoznavanje) ovih dveju pričica pruža olakšanje da nismo usamljeni u suočavanju sa svetom oko nas i sa svetom u nama:

     "A kad, pročitavši do kraja, vidimo da je zaista tako, mi ostajemo nad tom rečenicom zamišljeni, zahvalni i srećni, jer nam je pao u deo najveći dar koji čitanje može da nam pruži: osetili smo da nismo sami nikad, ni u najtežim ni u najlepšim trenucima, ni u svojim najgorčijim nedoumicama, ni u najsmelijim zaključcima, nego da smo povezani sa drugim ljudima mnogostrukim i tajnim vezama koje i ne slutimo, a koje nam 'naš' pisac otkriva. To je spasonosno" (Andrić, Znakovi pored puta, 2011: 227).

¹ Danilo Kiš, "Normalna osoba nepiše knjige", u: Gorki talog iskustva, Arhipelag, Beograd, 2012, str. 95.
² Pogledati disertaciju Biljane Turanjanin Intertekstualno raslojavanje romana "Opsada crkve Sv. Spasa (kontekst Biblije i srednjovekovne književnosti, str. 107-110.

LITERATURA:

1. Andrić, Ivo (2011). Znakovi pored puta. Beograd: Evro-Giunti.
2. Kiš, Danilo (2012). Gorki talog iskustva. Priredila Mirjana Miočinović. Beograd: Arhipelag.
3. Petrović, Goran (2011). Opsada crkve Sv. Spasa. Beograd: Mono i Manjana, str. 124-127.
4. Trifunović, Đorđe (1990). Azbučnik srpskih srednjovekovnih književnih pojmova. Beograd: Nolit, str. 316, 324, 325.