"Priča o dva vuka i Slovo o gugutki i gavranu u kontekstu - skica za uporedno sagledavanje"

          "Mi u svojim glavama nosimo tako mnogo snažnih utisaka iz knjiga, a najčeše zaboravljamo iz kojih dela oni tačno potiču"- poslužujemo se Kišovom rečju da bi smo opisali osećaj koji nas je pobudio na tragalaštvo za jednom pričom.¹

          Slučajno otkrivena "Priča o dva vuka" u korejskoj drami I remember you iliti Hello monster proizvela je u nama utisak već pročitanog inicirajući tragalačku misiju. Priča o dva vuka smeštena između delića velike priče čini nam se predstavlja iskru, mesto zračenja koje nas ne ostavlja ravnodušnim. Ova iskra privlači i zdržava pažnju osvetljavajući veliku priču u koju je zgodno uklopljena. Opštečovečanska, jednostavna i prijemčiva ova priča-parče pobuđuje primaočevo dalje udubljivanje u materiju ovog kinematografskog ostvarenja. Ljubitelji k-drame, skloniji žanru trilera i misterije pronaćiće ugođaj u ovoj drami. Naravno ni ljubitelji romanse nisu zapostavljeni jer će ova drama ispuniti i njihov ukus. Čime nas ova priča (i njenim posredstvom drama I remember you) u stvari zaokupljuje? Jedan od mogućih odgovora možda upravo propitivanjem i podvlačenjem sveprisutne dihotomije svetlost-tama. Iščitavanje ove jednostavne, a zgusnute priče najbolje će prikazati šta je to nešto što privlači čitaočevu ili slušaočevu pažnju. Priča o dva vuka glasi:

Two Wolves - Pamela Zagarenski

     Nekada davno stari Indijanac, iz plemena Čiroki, ispričao je poučnu priču svom unuku: "Unutar svakog čoveka vodi se bitka poput borbe između dva vuka. Jedan vuk predstavlja mračnu zlu stranu: bes, zavist, ljubomoru, tugu, zeljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, ozlojeđenost, inferiornost, laži, lažni ponos, nadmoć i egoizam. Drugi vuk predstavlja svetlu dobru stranu: radost, mir, ljubav, nadu, vedrinu, odmerenost, ljubaznost, dobročinstvo, naklonost, srdačnost, istinu, saosećanje, i veru." Unuk se nakratko zamisli te zapita dedu: A koji vuk na kraju pobeđuje? Mudri deda mu na to odgovori: "Pobeđuje onaj koga hraniš."

Jednostavna priča sveobuhvatne poruke čita se u jednom dahu. Pre nego što otkrijemo glavnog sagovornika ove priče napominjemo zanimljivost da je za dramu I remember you izrađeno posebno izdanje priče Two Wolves koje je ilustrovao Oh Suk Chin. Razlog više da se zainteresuju knjigoljupci.

Two Wolves - Credit: KBS 2

          Naime tragajući za jednom drugom zagonetkom slučajno pronalazimo sagovornika zbog kojeg nam se Priča o dva vuka učinila poznatom. Reč je o pričici umetnutoj u sadržinu romana Opsada crkve Svetog Spasa Gorana Petrovića. Izdvajamo isečke:

     "..., malopre nam otkriste da je, pored ostalog, prirodan zadatak gugutki da prate duše umrlih do gornjeg sveta mrtvih?! ... Odista je tako, baš kao što gavran gleda da duše umrlih privede donjem svetu. Tvrdim da ste bili svedok borbe gugutke i gavrana oko nečega što se u prvi mah ne predaje površnom ljudskom oku... - ..., nije valjda da sve zavisi od ishoda boja između gugutke i gavrana? Hoće li duša u gornji ili donji svet mrtvih, zavisi valjda i od toga kako je ta ista duša za života zaslužila? - Da, naravno - potvrdi Bogdan. - Svaki čovek ima svoju gugutku i svoga gavrana. Kako ih je za života pazio, tako će mu oni vratiti u samrtnom času. Dabome, onaj koji je za života gojio svoga gavrana, ne može očekivati da u odsudnom času nadvlada na nemaru podizana gugutka... ... Znate, opomenite se, mi stvarno živimo od ljubavi, mržnje, hrabrosti, kukavičluka, istine, laži... Onim čega imate u izobilju hrane se i vaše ptice. Gugutka ne ljubi mržnju. Gavran ne okuša ljubav. Nekome kukavica bude sva tusta. Ali mu, zbog hrabrosti mrvlje, soko po vasceli dan gladuje. Drugi mudrosti nema. Šta da ponudi sovi ušari? Istina, zato mu je od gluposti kratkokljuna guska prekomerno puna..." (Petrović, Opsada crkve Svetog Spasa, 2011: 125-126)

Ivan V. Lalić "Zarđala igla"

Tad sam zavoleo noć, zavoleo je zbog vetra

Raspredenog u tamnim iglicama borova,

I lupanja kapka na prozoru čvrste kuće

Od koje osta temelj i zelena rđa korova.

Kad nije bilo vetra zrikavci su ostali

I dah majke, desno u tami, mlak i blag.

U san sam tonuo kao u sapunicu,

Brzo i mekano, bez brazde na površini,

Leta na ramenu planine, među šišarkama;

Na vetru, pod mrkom kožom, rasle su male kosti.

U kuću zelenooku dolazili su gosti.

A ja sam obično bio umrljan borovom smolom.

Jesen to je bio grad. Ulica blagog pada

Sa slavolukom dečjeg smeha između kuća.

Mala saobraćanja u senci velikog sveta

Koji je podrhtavao, na nogama od gline.

O, bilo nas je mnogo. I sve krotki pitomci

Zelenog života što nas sve jednako voli.

Svi još učaureni građani, brodolomci.

Srne i razbijači, mekušni još ko sipa.

A bili smo u mreži, ko slana žetva mora

U prohladnoj dubini što ljigavo svetluca.

Jedno sam leto dočekao u ranjavom gradu

S ustima punim straha, ko izmrvljenog stakla.

Tada sam zamrzeo noć, zamrzeo je zbog straha

Raspredenog u odjeku koraka na ulici.

Zbog zrelog detinjstva, očerupanog do krvi,

I razletelog perja na bridu crnog daha.

Zamišljam one koji se rodiše kad i ja,

Ali koji su sada duboko u svojoj smrti.

Sve to krotki pitomci zelenog života

Što su me smrću prerasli, nenadno, preko volje.

Jesu  li u trenutku zbilja postali zreli,

Pre nego što će da se smežuraju kao bulke

Pod kršem ruševina, s očima punim straha

I prašine, zapanjeni, jer to nisu hteli?

Ne znam. Al ja sam ostao, da rastem dalje

S njihovim pogledima, kao zarđalom iglom

Pod kožom potiljka; ali da ipak, sporo,

Opet zavolim noć, i njene mekane zvezde.

Ostale su i šume, i veliki vetar

Raspreden u iglicama posečenih  borova,

Gradovi rumenosivi, u koje ću otići 

Gnječeći vlažnom šakom malo poznatog korova.

I između dva pršljena kičme malo straha;

Ostatak tuđe smrti što prođe sasvim blizu.

I zaljuljani mostovi u mehure daljina,

Gde idem, dosta čvrst, u proređenom nizu.