*
Đurđevo cveće najlepše,
Brala ga Đurđa djevojka, ih!
Dolete pčela od neba,
Donese glase od Boga:
S jaganjci let’o bogato,
Sa žito leto bogato,
Sa vino leto bogato, ih!
*
Pošle mome rosu da obiju, ladojlo!
Da obiju i da se omiju, ladojlo!
Da naberu svakojake trave, ladojlo!
Da ispletu svetom Đurđu venac, ladojlo!
*
Rano mi je sunce ogrejalo,
Još porano rosa opadnula.
Sveti Đorđe iz polja se vraća.
Nosi Đorđe sve zeleni venci.
Nosi Đorđe cveće svakojako.
Oće Đorđe momci da opaše,
Oće Đorđe mome da zakiti.
Đurđevske pesme – Kalendarske obredne pesme koje se pevaju na
sam Đurđevdan, uoči praznika, kao i tokom cele nedelje koja mu prethodi.
Provbitno posvećene duhu drveta i kultu plodnosti. Dobijaju dvostruku magijsku
osnovu: stočarsko-agrarnu i bajaličko-ljubavnu, da bi se kasnije obogatile
slojevima hrišćanske legende (Radmila Pešić, Nada Milošević-Đorđević Narodna
književnost, str. 79)
