PRIČA POSLEDNJEG NOVEMBRA

          Poslednji novembar. Danas, ovaj dan, pada i padala je kiša. Uporno. Što i nije tako važno. Prolaze dani. Ne pamtimo ih. Samo protiču. Iz dana u dan. Danas nije lep dan. Ne snalazim se najbolje sa tužnim vestima, ni sa gubitkom. I kad je tamo negde boli, ali je tamo negde. Kad je blizu ne valja. Ne snalazim se. Ne želim da znam ni da prihvatim. I nikako nije u redu. Ne umem da odreagujem. Ne prihvatam. Ne volim odlaske. Ne volim čuti da neko više nije među nama. Ne volim jer nije u redu ma ko da je, čovek je. Većinom ne vidim, čujem ali ne čujem. Trudim se da shvatim. Ne volim odlaske. Pogotovo ako je neko tvoj. Kažemo ne bojimo se, a u stvari se bojim. Ne želim da ode niko moj. Knjige se sagledavaju iz ugla čitaočevog oka, tako i ona koja se sada nađe a kazuje slične reči. Ne mogu reći da je u redu i da prihvatam. Zašto naši dragi ljudi prolaze kraj nas? Zašto smo uskraćeni za poznato lice? Nije mi dato dovoljno vremena. 

          Za ovo malo kratkovečnog poznanstva nijedan tren nije prošao bez ujakovog osmeha. Nasmejano lice. Gromada. Stena na koju smo se svi mogli osloniti. Iza tog osmeha bol se nije video, a moralo je da boli. Uvek tu za druge, nikad za sebe. Na ovom svetu malo je takvih ljudi. Zato su nam veoma dragoceni. I retki. Bilo dobro, bilo loše ujakovo lice to nikad nije pokazivalo. Kažu osmeh je lek i put do čoveka. Kad god bi ugledali nasmejano lice čitav svet bi vam tad bio nasmejan. Za jedan dram bi vam bilo lakše. Kao da bi taj osmeh otklonio bol, preuzeo delić bola na sebe. Nasmejano lice premošćivalo bi svako spoticanje. Osmeh jeste put do čoveka. Ta ujakova otvorenost je pridobijala i privlačila druga bića ka sebi. Lako se dolazilo do komunikacije. Veliko srce. Ogromna snaga. Ali jednog dana veliko srce je stalo. Nije moglo više primiti bol. Nečujno, mirno, kao što je i živeo, otišao je. Zašto drage osobe uzimaš sebi? Znam. I nama su anđeli potrebni. Zašto nas ostavljaš same? Kažu da smo mali, neprimetni. Ali nikad više neće postojati jedno takvo biće. S njim otišao je delić nas, otišao je delić sveta. Nikad više. Jedinstveni smo. Nikad više neće postojati. Nikad ovde. U našim srcima si tu, i bićeš. Traješ. 
          Ali nikako nije u redu. Boli kad je blizu i kad je deo vas. Odlazi jedno biće. Molitve Tebi šaljemo spasi sva bića. Danas, još jedna dobra osoba je otišla. Mnoge su otišle, al' ova je moja. Otišao je delić srca njegovih najmilijih. Otišlo je njihovo sve, njihov čitav svet. Blagosloveni, jer imali su čast da upoznaju njega: dedu, oca, supruga, brata i sina. Iznenada, neočekivano kao da nikad nije ni postojao. Nema ga. Ono malo trenutaka provedenih s njim zaustavićemo. Pamtiću samo njegov osmeh. Uzimaš sebi anđele ali ne možemo tako lako da ih pustimo. I nama su potrebni. Ne ostavljaj ih same, nikada. Jedna svetlost je ugašena, pošla je Tebi, primi je i čuvaj.